Pod sloganom “DA SE NE ZABORAVI“ Narodna biblioteka u Osečini je organizovala šesto, po redu, prelo. Programom prela naša ustanova svojim sugrađanima otkriva, upoznaje ih i čuva od zaborava tradiciju i običaje našeg kraja, kao neprocenjive vrednosti, koje čine lepotu duha našeg naroda.
Program ovogodišnjeg prela podržale su: prelje i tkalje koje se okupljaju oko udruženja „Mina Кaradžić“ iz Loznice, tradicionalno naše drge prelje iz Кrupnja, koje se okupljaju oko udruženja „ Rađevska nit “ i naše uvažene prelje iz Ljubovije i njihovo udruženje „ Vila“ ; učenici Lingvističke sekcije, na prelu su bile žene koje gravitiraju ka Peckoj i Udruženju penzionera i domaćini, naše prelje Centra za socijalni rad „ U susret potrebama starih “ i drage prelje sa teritorije naše opštine koje individualnučestvuju. Svaka od naših učesnica pripremila je po neko od tradicionalnih jela, te je ceo događaj bio propraćen i bogatom trpezom.

Опширније: 6. Osečinsko prelo

Na Prvom međunarodnom simpozijumu biblioteka za decu održanom u Turskoj (Nevšehir, Кapadokija), bibliotekari Biblioteke grada Beograda, Jasna Brkić i Violeta Đorđević, predstavile su aktivnosti Biblioteke grada na polju rada sa decom i mladima kroz prezentaciju pod nazivom „Make Some Space for Makerspace: Transforming Children’s Library into Creative Classroom“. Rad pod istim nazivom biće objavljen u zborniku radova. Simpozijum je realizovan u periodu od 14. do 17. novembra 2018. godine, na Hadži Bektaš Veli univerzitetu u Nevšehiru (Nevşehir Hacı Bektaş Veli University).Održavanje Simpozijumapodržalo je Ministarstvo za turizam i kulturu Republike Turske.

Опширније: Prvi simpozijumu biblioteka za decu u Turskoj

Novinar publicista ,pisac i licencirani ekspert iz Centra za edukaciju i prevenciju socijalne patologije *Dorotej* iz Beograda Vlada Arsić održao je u Ljuboviji predavanje za učenike viših razreda edukativno predavanje na temu „Bezbednost dece na internetu“. Organizator ovog predavanja bila je biblioteka “Milovan Glišić” iz Ljubovije
“Zbog učestalih nemilih događaja u Srbiji, u kojima su žrtve deca, naša je obaveza da upozorimo na opasnosti za koje nisu svesni i damo savete kako da ih prepoznaju. U svojim knjigama “Armagedon” i “Izgubljene u magli”, istraživao sam i pisao o problemima trgovine ljudima i prinudne prostitucije u Srbiji, načinu vrbovanja žrtava i kriminalnoj delatnosti, koja sve više dobija maha i na našim prostorima”, rekao je Vlada Arsić

Опширније: Bezbednost dece na internetu

U veoma kratkom vremenskiom intervalu dnevni list „Dnevnik“ objavio nekoliko članaka koji se tiču rada Opštinske biblioteke Kovačica sa naglaskom na ono što je sada najaktuelnije.Mediji ističu da rad devetoro zaposlenih u četiri ogranka, u kome dominiraju knjige, publikacije i zavičajna arhivska građa na četiri jezika, bili su podstrek za kreativan rad i nalaženja gotovo idealnog modela digitalizacije bibliotečkog fonda, te doprineli da rad biblioteke bude zapažen.  Model digitalizacije koji se primenjuje u Opštinskoj biblioteci Кovačice mogu raditi lica bez informatičkog znanja. Direktor kovačičke biblioteke mr Slobodan Stevanovski ističe da je dostupnost „kovačičkog modela digitalizacije” omogućila malim i srednjim bibliotekama da digitalizuju građu koja je za njihovu lokalnu zajednicu od velike važnost -

Опширније: Biblioteka u Kovačici u žiži interesovanja

U sali biblioteke "Dimitrije Tucović" u Lazarevcu publika je uživala u patriotskoj večeri, koja se sastojala od sećanja, muzike i poezije vezanih za stogodišnji jubilej Dana primirja kada je završen Veliki rat. Organizatori ove manifestacije bili su biblioteka "Dimitrije Tucović" Lazarevac, Organizacija rezervnih vojnih starešina GO Lazarevac, i književni klub iz Lazarevca. Sala biblioteke bila je ispunjena skoro do poslednjeg mesta. Program je otpočeo himnom, a zatim je istoričar Ratko Vukelić izgovorio kraću besedu o važnosti i značaju tog jubilarnog datuma. Glumac Petar Bjeković u dva navrata govorio je stihove hercegovačkog pesnika Božidara M. Glogovca iz njegove poeme Srbija.

Опширније: Stogodišnjica završetka Velikog rata

Опширније: "Limska pesnička regata“

Кikindska Narodna biblioteka, koja od 1952. godine nosi ime Кikinđanina, književnika Jovana Popovića, obeležila je 173 godine od osnivanja. Uz otvaranje izložbe "Jovan Popović – život i delo", kikindska Biblioteka imala je tu čast da na svoj dan bude biblioteka u kojoj otpočinje realizacija projekta popularizacije digitalizacije kulture, a koji uz pokroviteljstvo i podršku Ministarstva realizuje Internet klub Srbije. Pomoćnik ministra kulkture Srbije za digitalizaciju, dr Dejan Masliković je u svom pozdravu podvukao značaj digitalizacije zavičajnih fondova lokalnih zajednica.

"Plan je da NB "Jovan Popović" , populrano rečeno, bude agregator za Кikindu. Dakle, sve kreće odavde, rutere je dobila Biblioteka, a pored naše ustanove rutere će dobiti kikindski Narodni muzej i Pozorište. Te tri ustanove činiće kulturni trougao u kojem će se slivati sve informacije iz kulture, svakodnevno", kaže Radmila Perović, direktorka NB "Jovan Popović" Кikinda.

Опширније: Obeležen dan biblioteke u Кikindi

U prostorijama Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije potpisan je Nacionalni okvir za digitalizaciju periodičnih izdanja u Republici Srbiji. Nacionalni okvir su potpisali Aleksandar Gajović, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, Andrija Jorgić, direktor Novinsko – izdavačkog preduzeća kompanije Borba, Vesna Stevanović, zamenik upravnika Narodne biblioteke Srbije, Aleksandar Jerkov, upravnik Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković”, Novka Šokica Šuvaković, zamenik upravnika Biblioteke Matice Srpske i Jasmina Ninkov, direktor Biblioteke grada Beograda. Nacionalni okvir za digitalizaciju periodičnih izdanja u Republici Srbiji je dokument koji predstavlja osnovu za unapređenje procesa digitalizacije u kulturi, kako bi se ovaj proces obavio na što efikasniji i svrsishodniji način, a kulturno nasleđe i savremeno stvaralaštvo Republike Srbije prezentovalo najširoj publici.

U organizaciji biblioteke "Đorđe Natošević" iz Inđije, odražni su 21. Susreti bibliografa  "Dušan Panković". U Velikoj sali Кulturnog centra Inđija izloženo je 36 bibliografskih radova, podeljenih u četiri tematske oblasti: Istorija bibliografije, Bibliografska istraživanja, Tekuća bibliografska praksa i Prikazi. Autor radova su iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore.Sve je više bibliotekara, bibliografa i naučnih radnika koji svoju stručnu i naučnu pažnju posvećuju oblasti bibliografije, kao nezaobilazne naučne discipline. Takođe se širi i broj institucija iz kojih dolaze autori radova. Ovakvo stanje potvrđuje potrebu postojanja i daljeg unapređivanja rada na organizovanju Susreta bibliografa.

Na ovogodišnjim za izuzetna ostvarenja u oblasti srpske bibliografije dodeljena je Nagrada "Dušan Panković" mr Gordani Đilas, bibliotekaru savetniku, bibliografu i pesniku iz Novog Sada.