Књиге из Лазаревца премостиле Дрину

Библиотека "Димитрије Туцовић" и Народна библиотека са музејском збирком из Зворника током ове седмице имале су пет промоција на матичном подручју Народне библиотеке Зворник у оквиру пројекта Децентрализација културе који је подржало Министарство просвјете и културе Републике српске. Том приликом било је речи о књизи Јована Н. Ивановића "Преписка Кочићева".У овом издању Народне библиотеке из Зворника први пут на једном месту је обједињена комплетна преписка познатог српског писца и народног трибуна, доносећи нам 18 до сада необјављених писама. Рецензент књиге је наш завичајни аутор, политиколог, новинар и публициста др Милорад Ђоковић. Он је иначе и Кочићев биограф, аутор награђеног фељтона који је објављен у  Дневном листу "Политика" у 23 наставка током 2016. године. Такође, исте године Библиотека "Димитрије Туцовић" из Лазаревца објављује биографију "Трагика Петра Кочића" . Прилоком промоција у библиотекама у Братунцу, Сребреници Шековићима, Милићу и Власеници било је речи о обе књиге, а највише о Петру Кочићу чије је дело и данас актуелно и свевремено.

Гастрономска баштина Србије

У Народној библиотеци „Стеван Сремац“ представљене су књиге „Укуси Златибора – гастрономско наслеђе“ и „Укуси Старе планине“ аутора Дејана Загорца, истраживача Завода за проучавање културног развитка Републике Србије. На промоцији су поред аутора говорили Јелена Ђорђевић, портпарол Завода и Славко Спасић, биолог и истраживач Завода, који за потребе овог истраживања проучава однос екологије, културе и гастрономије. Оба представљена наслова, заједно са издањем „Укуси Ђердапа“ чине трилогију којом Завод за проучавање културног развитка уз помоћ Министарства културе и информисања Републике Србије исписује занимљиву гастрономску мапу наше земље.

Лимска књижевна регата

Ове године “Лимска књижевна регата” кренула је из Плава где су песници говорили своје стихове у Центру за културу, а потом и у Андријевици. „Регата“ је тако стигла и у Пријепоље, а домаћин је била Библиотека „Вук Караџић“. Били су ту песници из Плава, Андијевице, Бијелог Поља, Прибоја и Пријепоља. У поздравној речи, директорица Библиотеке Садија Хоџић је истакла да овакве манифестације бришу границе и међе, да доприносе да људи граде мостове сарадње јер пловећи кроз градове тромеђе, ова јединствена регата доприноси да будемо свесни да баштинимо сво богатство различитости али и да такву баштину треба да чувамо, а Лим је та спона јер је он “водени жиг свих полимских градова”.

Опширније: Лимска књижевна регата

Свечана седница Одбора за обележавање јубилеја Библиотеке у Ваљеву

Свечана седница Одбора за обележавање јубилеја Библиотеке одржана је у Ваљевској гимназији, у којој је једно време, током своје дуге историје, Библиотека била и смештена. У име почасног председника Одбора, министра културе Владана Вукосављевића, председавао је државни секретар у Министарству културе и информисања Републике Србије, Александар Гајовић. Члановима Одбора су се обратили проф. др Александра Вранеш, управник катедре за библиотекарство и информатику на Филолошком факултету Универзитета у Београду, др Милан Радовановић, директор Географског института "Јован Цвијић" САНУ, Миленија Марушић из Института за архитектуру и урбанизам Републике Србије, проф. др Милан Максимовић са Архитектонског факултета Београд и Дејан Богојевић, члан Градског већа, у име Града Ваљева. Представници најзначајних установа културе и науке Републике Србије (САНУ, Матица Српска, Народна библиотека Србије, Библиотекарско друштво Србије...), установа културе и образовања у Ваљеву, управе града Ваљева у прошлости и данас, значајне личности из области науке, културе, дипломатије и јавног сектора, представници свих општина и јавних библиотека Колубарског округа, дали су свој допринос у обележавању значајног јубилеја Ваљевске библиотеке.

ВЕЧЕ РАДЕТА МИЛОСАВЉЕВИЋА У ЈАГОДИНИ

У градској библиотеци у Јагодини представљена је књига познатог јагодинског новинара, публицисте и књижевника Радета Милосављевића. О аутору и његовим књигама говорили су новинар и публициста Александар Аврамовић, директор Коперникус РТВ Јагодина Љубиша Бата Вујић и књижевник Мирослав Димитријевић, док је модератор вечери био Милун Васић. На књижевној вечери су, поред осталих дела, представљене и збирка новинских текстова “Мојих првих 20 година”, као и најновије дело аутора “Кад мисли навиру: и на јави у сну”, књига “нано-прозе”. У свом надахнутом излагању рецензент и уредник представљених књига Александар Аврамовић говорио је о стваралаштву Радета Милосављевића, али и о горућој теми аутора, депопулацији српског народа. Новинар и колумниста Љубиша Бата Вујић је, говорећи о Милосављевићевој књизи „Мојих других 20 година“, поменуо и ауторов егзил у Швајцарској, током којег је Раде Милосављевић, често и у непријатељском окружењу, свој патриотизам и храброст доказао пишући чланке и аргументовано бранећи српски народ од медијске харанге нарочито током бомбардовања 1999. године.Током вечери, о процесу стварања једног дела говорио је и књижевник Мирослав Димитријевић. Он се осврнуо и на Милосављевићеву борбу за аутентичну српску историју, смело бранећи хипотезу о српском идентитету винчанске неолитске културе и цивилизације. 

„France eMotion" у Нишу

У  Народној библиотеци „Стеван Сремац“ постављена међународна интерактивна изложба фотографија под називом „France eMotion“. После поздравне речи директора библиотеке Соње Шуковић, изложбу је отворио лично, Његова екселенција Жан Луј Фалкони, амбасадор Републике Француске у Србији. У пратњи амбасадора били су директор Француског института у Србији Мануел Буар и директор Француског Института у Нишу Марион Вију. У име града Ниша међу гостима – домаћинима, био је градоначелник Дарко Булатовић са сарадницима. Атмосферу француске шансоне донела нам је Теодора Пејчић, студент Катедре за француски језик. После официјелног дела, угледне званице и публика су користећи своје мобилне телефоне уживали у интерактивном путовању кроз француску културну баштину. Изложба ће бити отворена за посетиоце до 28. новембра 2019. године.

Вредан јубилеј библиотеке у Љубовији

Свечаном академијом и доделом признања за доприносе у култури Библиотека “Милован Глишић” у Љубовији је обележила 80. годишњицу постојања и рада. Обраћајући се присутнима директорка библиотеке Маријана Петаковић је поред осталог истакла, да је ово велики дан за све нас који радимо у библиотеци и да овај вредан јубилеј обележавамо и прослављамо у простору који је недавно реновиран и адаптиран у оквиру пројекта санације и адаптације библиотеке средствима Министарства за државну управу и локалну самоуправу и општине Љубовија. “Оно по чему је наша библиотека препознатљива у окружењу, па и шире су манифестација „Духовне свечаности Азбуковице“ коју библиотека организује током септембра месеца и рад аматерског позоришта „Александар Јоковић“ које ради у саставу библиотеке и остварује запажене резултате и осваја бројне награде на фестивалима широм Србије,“ истакла је директорка Петаковић.

Опширније: Вредан јубилеј библиотеке у Љубовији

Награда „Ђорђе Јовановић“ за 2019. годину

У библиотеци „Ђорђе Јовановић“ одржана је свечана додела награде „Ђорђе Јовановић“. Стручни жири који су чинили Слободан Владушић, Леон Којен и Драган Бошковић, донео је одлуку да је добитница овогодишње награде Душица Потић, за књигу „Поетика прикривања: фолклорни обрасци у стваралаштву Стевана Раичковића“, у издању Друштва за српски језик и књижевност Србије.Извод из образложења стручног жирија:

„Књига Душице Потић није вредна и важна зато што уочава елементе митских образаца, фолклора и народне књижевности код једног песника, већ зато што те елементе открива код једног великог песника као што је Стеван Раичковић. На тај начин она имплицитно полемише са најновијим методолошким правцима у проучавању књижевности који аутора своде на израз одређене културе или социјалне групе, чиме се доводи у питање сама идеја самосвојне личности аутора, па према томе и фигура великог писца или песника..."

"Библиотекарка" насмејала Чајетинце до суза

Последња недеља у октобру, протека је у знаку два веома пропраћена догађаја у Библиотеци „Љубиша Р. Ђенић“. Прво је представљена књига Данила Станојевића, а затим су чајетинци, али и сви остали заинтересовани имали су прилику да погледају монодраму Мирка С. Марковића, у извођењу  глумицe Александра Сашка Манасијевић.  Монодрама прати причу младе библиотекарке и све њене згоде и незгоде на послу. На саркастичан, али креативан и забаван начин представљен је овај леп посао, са свим својим врлинама и манама. „Библиотекарка“ кроз шалу, не критикује само своју делатност, већ и друштво у коме живи. Оно што је чини додатно интересантном јесте интерактивни дух представе и непосредна комуникација са публиком. Неизоставно је споменути звезду ове представе - Александру Манасијевић, Ова млада и енергична глумица, својим шармом и харизмом очарала је публику у Чајетини, али и насмејала до суза својим наступом. Најпосле, сви који су погледали представу, сложили су се (уз осмехе на лицима) у једном: Није ни лако живети живот библиотекара!

„Библиотека за будуће генерације” у Врању

Библиотека „Бора Станковић“ у Врању успешно је завршила  пројекат  „Библиотека за будуће генерације”. Овај значајан пројект финансирало је Министарство културе и информисања Републике Србије са 600.000 динара, за који је установа поднела пријаву на конкурсy, објављеном у области библиотечко-информационе делатности. О квалитету пројекта говори податак  да је пројекат са којим је конкурисала наша установа одабран је у конкуренцији од 73 пријава од којих су 34 одобрене. Пројекат  је значајан јер је омогућена набавка специјалне опреме за смештај и заштиту завичајне грађе као и рачунарске опреме. Завичајно одељење је пресељено у другу, адекватнију просторију од 30 метара квадратних. Завичајно одељење чува готово 3000 књига, монографија, више стотина сепарата, зборника и Врањских гласника, велики број фабричких и школских листова и другу разнородну и специфичну грађу. Један део монографских публикација чине дела знаменитих Врањанаца. Режим чувања овако разнородне и специфичне библиотечке грађе  је основ њене трајности и доступности свим корисницима којима је она потребна, а њих је много и припадају најразличитијим групацијама, од стручне и научне јавности до самосталних истразивача и постоваоца локалне културе и традиције.