6. Осечинско прело

Под слоганом “ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ“ Народна библиотека у Осечини је  организовала шесто, по реду, прело. Програмом прела наша установа својим суграђанима открива, упознаје их и чува од заборава традицију и обичаје нашег краја, као непроцењиве вредности, које чине лепоту духа нашег народа.
Програм овогодишњег прела подржале су: преље и ткаље које се окупљају око удружења „Мина Караџић“ из Лознице, традиционално наше дрге преље из Крупња, које се окупљају око удружења „ Рађевска нит “ и наше уважене преље из Љубовије и њихово удружење „ Вила“ ; ученици Лингвистичке секције, на прелу су биле жене које гравитирају ка Пецкој и Удружењу пензионера и домаћини, наше преље Центра за социјални рад „ У сусрет потребама старих “  и драге преље са територије наше општине које индивидуално учествују. Свака од наших учесница припремила је по неко од традиционалних јела, те је цео догађај био пропраћен и богатом трпезом.

Опширније: 6. Осечинско прело

Жене у Великом рату

Народна библиотека Стефан Првовенчани и краљевачки огранак Коласрпских сестара организовали су занимљив програм о учешћу жена у Првом светском рату и српским херионама из овог доба. Први светски, или како га историчари називају Велики рат, у Србији је однео преко милион и двеста хиљада живота, односно у њему је страдала једна трећина укупног становништва. Примери мука и херојства српских војника заблежени су и сачувани и свим светским историјским уџбеницима. Забележени и примери јунаштва Српкиња које су учествовале у до тада највећем ратном сукобу на нашој планети. Хероина Милунка Савић најодликованија је жена ратник на свету.

Опширније: Жене у Великом рату

Први симпозијуму библиотека за децу у Турској

На Првом међународном симпозијуму библиотека за децу  одржаном у Турској (Невшехир, Кападокија), библиотекари Библиотеке града Београда, Јасна Бркић и Виолета Ђорђевић, представиле су активности Библиотеке града на пољу рада са децом и младима кроз презентацију под називом „Make Some Space for Makerspace: Transforming Children’s Library into Creative Classroom“. Рад под истим називом биће објављен у зборнику радова. Симпозијум је реализован у периоду од 14. до 17. новембра 2018. године, на Хаџи Бекташ Вели универзитету у Невшехиру (Nevşehir Hacı Bektaş Veli University).Одржавање Симпозијумаподржало је Министарство за туризам и културу Републике Турске.

Опширније: Први симпозијуму библиотека за децу у Турској

Безбедност деце на интернету

Новинар публициста ,писац и лиценцирани експерт из Центра за едукацију и превенцију социјалне патологије *Доротеј* из Београда Влада Арсић одржао је у  Љубовији предавање за ученике виших разреда едукативно предавање на тему „Безбедност деце на интернету“. Организатор овог предавања била је библиотека “Милован Глишић” из Љубовије
“Због учесталих немилих догађаја у Србији, у којима су жртве деца, наша је обавеза да упозоримо на опасности за које нису свесни и дамо савете како да их препознају. У својим књигама “Армагедон” и “Изгубљене у магли”, истраживао сам и писао о проблемима трговине људима и принудне проституције у Србији, начину врбовања жртава и криминалној делатности, која све више добија маха и на нашим просторима”, рекао је Влада Арсић
Трибине нису усмерене против интернета, друштвених мрежа, већ су покушај да се деци укаже да он није баш безбедно место како се то чини, наглашава Арсић:

Опширније: Безбедност деце на интернету

Библиотека у Kовачици у жижи интересовања

У веома кратком временскиом интервалу дневни лист „Дневник“ објавио неколико чланака који се тичу рада Општинске библиотеке Kовачица са нагласком на оно што је сада најактуелније.Медији истичу да рад деветоро запослених у четири огранка, у коме доминирају књиге, публикације и завичајна архивска грађа на четири језика, били су подстрек за креативан рад и налажења готово идеалног модела дигитализације библиотечког фонда, те допринели да рад библиотеке буде запажен. Модел дигитализације који се примењује у Општинској библиотеци Kовачице могу радити лица без информатичког знања. Директор ковачичке библиотеке мр Слободан Стевановски истиче да је доступност „ковачичког модела дигитализације” омогућила малим и средњим библиотекама да дигитализују грађу која је за њихову локалну заједницу од велике важност.

Стогодишњица завршетка Великог рата

У  сали библиотеке "Димитрије Туцовић" у Лазаревцу публика је уживала у патриотској вечери, која се састојала од сећања, музике и поезије везаних за стогодишњи јубилеј Дана примирја када је завршен Велики рат. Организатори ове манифестације били су библиотека "Димитрије Туцовић" Лазаревац, Организација резервних војних старешина ГО Лазаревац, и књижевни клуб из Лазаревца. Сала библиотеке била је испуњена скоро до последњег места. Програм је отпочео химном, а затим је историчар Ратко Вукелић изговорио краћу беседу о важности и значају тог јубиларног датума. Глумац Петар Бјековић у два наврата говорио је стихове херцеговачког песника Божидара М. Глоговца из његове поеме Србија.

Опширније: Стогодишњица завршетка Великог рата

"Лимска песничка регата“

У оквиру манифестације "Лимска песничка регата“, Библиотека „Вук Караџић“ окупила је  под својим кровом песнике полимских градова из три државе. Овогодишња „Регата“ исплавила је са изворишта Лима, зауставила се у Бијелом Пољу, да би се усидрила у Пријепољу. На сваком одредишту одржан је поетски програм којим су се песници, својим стиховима, још једном одужили реци која их као водена нит нераскидиво спаја.
У Плаву су песнике дочекали и пожелели им добродошлицу, директор Центра за културу Владимир Кнежевић и руководилац Матичне библиотеке, Алија Реџематовић, који је нагласио да су Лим и његова плава вода одувек били инспирација песницима који су, са извора где је вода најбистрија, слали најлепше жеље и љубав браћи и сестрама до његовог ушћа у Дрину.

Директорица Библиотеке „Вук Караџић“, Садија Хоџић, подсетила је присутне да су се у плодној лимској долини родиле бројне манифестације, али да је у том обиљу само једна „Лимска песничка регата“ која је настала из прекограничног пројекта „Култура за Европу, Европа за културу“.

Опширније: "Лимска песничка регата“

Обележен дан библиотеке у Кикинди

Кикиндска Народна библиотека,  која од 1952. године носи име Кикинђанина, књижевника Јована Поповића, обележила је 173 године од оснивања. Уз отварање изложбе "Јован Поповић – живот и дело", кикиндска Библиотека имала је ту част да на свој дан буде библиотека у којој отпочиње реализација пројекта популаризације дигитализације културе, а који уз покровитељство и подршку Министарства реализује Интернет клуб Србије. Помоћник министра кулктуре Србије за  дигитализацију,  др Дејан Масликовић је у свом поздраву подвукао значај дигитализације завичајних фондова локалних заједница. "План је да НБ "Јован Поповић" , популрано речено, буде агрегатор за Кикинду. Дакле, све креће одавде, рутере је добила Библиотека, а поред наше установе рутере ће добити кикиндски Народни музеј и Позориште. Те три установе чиниће културни троугао у којем ће се сливати све информације из културе, свакодневно", каже Радмила Перовић, директорка НБ "Јован Поповић" Кикинда.

Опширније: Обележен дан библиотеке у Кикинди

Национални оквир за дигитализацију периодике

У просторијама Министарства културе и информисања Републике Србије потписан је Национални оквир за дигитализацију периодичних издања у Републици Србији. Национални оквир су потписали Александар Гајовић, државни секретар у Министарству културе и информисања Републике Србије, Андрија Јоргић, директор Новинско – издавачког предузећа компаније Борба, Весна Стевановић, заменик управника Народне библиотеке Србије, Александар Јерков, управник Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, Новка Шокица Шуваковић, заменик управника Библиотеке Матице Српске и Јасмина Нинков, директор Библиотеке града Београда. Национални оквир за дигитализацију периодичних издања у Републици Србији je документ који представља основу за унапређење процеса дигитализације у култури, како би се овај процес обавио на што ефикаснији и сврсисходнији начин, а културно наслеђе и савремено стваралаштво Републике Србије презентовало најширој публици.

21. Сусрети библиографа Награда "Душан Панковић"

У организацији библиотеке "Ђорђе Натошевић" из Инђије, одржани су 21. Сусрети библиографа  "Душан Панковић".  У Великој сали Културног центра Инђија  изложено је 36 библиографских радова, подељених у четири тематске области: Историја библиографије, Библиографска истраживања, Текућа библиографска пракса и Прикази. Аутор радова су из Србије, Републике Српске и Црне Горе.Све је више библиотекара, библиографа и научних радника који своју стручну и научну пажњу посвећују области библиографије, као незаобилазне научне дисциплине. Такође се шири и број институција из којих долазе аутори радова. Овакво стање потврђује потребу постојања и даљег унапређивања рада на организовању Сусрета библиографа.

На овогодишњим  за изузетна остварења у области српске библиографије  додељена је Награда "Душан Панковић", мр Гордани Ђилас, библиотекару саветнику, библиографу и песнику из Новог Сада.